Република Српска формирала је 1992. године Државну комисију за размјену ратних заробљеника, док су при командама корпуса ВРС дјеловале комисије за размјену ратних заробљеника. Ове Комисије су 1. априла 1996. године интегрисане у Државну комисију за размејну ратних заробљеника.

Рат у БиХ окончан је са 25.000 до 30.000 несталих особа на све три стране у сукобу. У Републици Српској евидентирано је 5.180 несталих, од чега 2.635 цивила и 2.515 припадника Војске Републике Српске.
 
Државна комисија наслиједила је 322 неидентификована тијела добијена у размјенама у току рата. Због незадовољства брзином ријешавања судбине заробљених и несталих лица, на захтјев породица, 19. новембра 1996. године, одлуком број 02-1315/96, Влада Републике Српске је формирала Државну комисију за размјену ратних заробљеника и несталих лица и дефинисала њен мандат.
 
За предсједника је именован Јово Росић - који је на тој дужности остао све до 13. марта 2001. године - док су за чланове изабрани: Гостимир Иванковић, Милан Богданић, Горан Крчмар, Милан Иванчевић и Мирославка Јокановић.

Рјешењем о измјени, број 0/00-012-609/2-98, од 18. марта 1998. године, Влада Републике Српске за сталне чланове Државне комисије, осим поменутих, именовала и Синишу Карана и Драгана Уљаревића.
Због бројних нерјешених случајева на подручју овог града, годину дана касније, 12. марта, рјешењем под бројем 02/1-020-604/99 формирана је Поткомисија за Сарајево у коју су именовани: као предсједник, Милан Богданић и чланови: Слободан Авлијаш, Слободан Шкрба и Момчило Шкиљевић. Поткомисија је постојала до 2003. године.